SVEKRVA

Zove me je'na naša hanuma čak iz Njujorka, nije ti šala, da mi kaže:
“Pravo veli u tebe Fata, za kog se udaš bićeš taka, i ja ti se, moj Uzeire, udam za insana, primim sve njegovo, al nikad ne postado hanuma, a sad ćeš čut i zašto:
Nije nam prošo ni medeni mjesec dolazi nam u goste svekrvin sestrić Fuad i žali se kako mu ništa ne ide, žena ga vara, ostao bez posla, veli: “Hadži tetka vakat mi je otić do hodže da vidim da nisam dje ograjiso.”
Ja u kuhinji perem suđe, ne vide me nit me zarezuju, a sve čujem..
Kad on to reče, ona će ti njemu ko iz topa i glasno, biva da i ja čujem: 
“Ohani Fudo, šta sam se ja kletih para nadavala Hodžama da mi Amira od šokice odvoje, pare mi uzeše, a ništa ne uradiše.”
Ja samo provirim iz kuhinje, osmjehnem se i nastavim prat suđe. Fudo ode, a ona će ti meni: “Snaho, čuli ti šta ja ono rekoh?”
Reko, čula sam.
“Pa, eto.”
Reko, kod nas katolika na vjenčanju se kaže: Što Bog spoji nek čovjek ne razdvaja.
“Eto, boga mi u vas, biva. sve finije.”
I tako iz dana u dan. 
Da mi nije svekar, rahmetli bio nako fin, ko zna bili dočekala da izrodim djecu sa mojim voljenim i da odemo u Ameriku i započnemo novi život.

Kad slušam tebe, Uzeire ko da slušam svog svekra Nijaza, merhametli insan, fine riječi i mehlem za moju ranjenu dušu. 
Tamam pomislila, evo i meni se svanu kad nam javiše da je svekar umro, a onaj moj blentavi Amir veli:
Dovešću ja mater ovde, grehota je samu ostavit.”
-I dovedeli je, moja ti?
-Bezbeli da dovede, moj Uzeire
– Zapamti đi si stala, proće mi akšam, pa me iza jacije opet nazovi da čujem, baš, šta bi kad ti svekrva tamo dođe.
I ona ode, a ja nastavi dumat:
Asli se neke matere nikad ne pomire da njihov sin nemere vječno bit samo njihov i da ga moraju podjelit s drugom ženom i u svemu pronalaze razloge što ta žena ne valja njegovom sinu. Da nije šokica, našla bi joj ona drugu mahanu, bezbeli. Zato je, more bit bolje da se od takvih matera i svekrva na vrijeme odvoje. 
Al, što li lete da se odvoje od finih svekrva ko što je u mene mi Fata, neće mi nikad bit jasno.

Ako koga zanima šta je bilo kad je svekrva došla u Ameriku nek čita u Hadžibegovoj drugoj priču- Svekrva u Njujorku

Ovo je na slici, more bit nečija svekrva, ali nije iz ove priče neg se žena slučajno našla kako ide polajnak uz kaldrmu.

Autor: Kemal Čolpa- Uzeir Hadžibeg 

naslovna : Rusmir Duratbegović (mama Diha)

http://ibalkan.net