Dok mi dušman ne iskida latice, ljudi su širom dunjaluka pričali da sam bila najljepša među ružama, sa kojih su širom naše Bosne odjekivali kristalni ezani. Sebepom bezdušnika, u jednom danu, ranjena klonuh k’ zemlji srušenoj, nemoćnoj, napaćenoj. Poput prekinutog đerdana, razniza mi se viševjekovno kamenje i ja dotakoh onu ostavljenu još toplu sedždu prognanog […]