Milutin L. Cerović: Sistematsko trovanje svijesti u regionu

Ako je moguće uništiti narod i bez metka – samo putem ekrana, vesti i laži – onda to zaslužuje i pravnu i hitnu društvenu reakciju.

Još u drugoj polovini 15. veka nemački izumitelj Johan Gutenberg napravio je revolucionarni korak za čovečanstvo – štampariju sa pokretnim slovima. Njegov izum pokrenuo je eru prosvetiteljstva, dostupnosti znanja i slobode izraza. Danas, više od pet vekova kasnije, taj isti alat – reč, slika, štampa i ekran – koristi se u Srbiji, i šire, za sistematsko uništavanje zdravog razuma i kritičkog mišljenja.

Savremeni medijski prostor u Srbiji sve češće poprima obrise nečega što se može nazvati medijskim genocidom – ne fizičkim, već mentalnim i duhovnim.

Ako pođemo od definicije genocida kao pokušaja istrebljenja jednog naroda ili grupe ljudi, postavlja se pitanje: da li je moguće govoriti o genocidu nad svešću naroda kada mediji godinama, sistematski i svesno, utiču na njegovo duhovno osiromašenje?

U Srbiji, gotovo svi vodeći mediji – posebno oni sa nacionalnom frekvencijom – učestvuju u ovom procesu. Reč je o planskom, organizovanom i institucionalno podržanom delovanju, koje se ogleda u širenju dezinformacija, senzacionalizmu, manipulaciji i propagandi.

U pitanju nije spontana pojava, već rezultat uredničkih politika koje se kreiraju pod uticajem političkih, finansijskih i kriminalnih interesa.

Zabrinjava činjenica da taj proces traje više od decenije. U tom periodu, milioni građana svakodnevno su izloženi informacijama koje imaju za cilj da ih zbune, uplaše, pasiviziraju ili obmanu.

Posebno je opasno to što veliki deo populacije, prema dostupnim podacima, pati od funkcionalne nepismenosti, što dodatno olakšava manipulaciju i širenje bezočne propagande.

Paradoksalno, upravo ti mediji koji truju javni prostor često su finansirani novcem poreskih obveznika – iz državnog budžeta.

Neki od njih, prema izveštajima istraživačkih novinara i nevladinih organizacija, imaju veze i sa neregularnim tokovima novca, pa čak i sa organizovanim kriminalom.

Sličan scenario odigrava se i u Crnoj Gori. Tokom poslednjih nekoliko godina, ta država bila je meta intenzivne medijske kampanje iz Beograda.

Rezultat te armagedonske propagandne ofanzive jeste duboka polarizacija društva i političke posledice koje Crna Gora danas živi.

Postavlja se pitanje – gde su institucije? Zašto niko ne odgovara za sistematsko trovanje informativnog prostora, za urušavanje poverenja u medije, za destrukciju javnog dijaloga?

Jer, ako je moguće uništiti narod i bez metka – samo putem ekrana, vesti i laži – onda to zaslužuje i pravnu i hitnu društvenu reakciju.

piše: Milutin L. Cerović