OŽENIO 20 GODINA MLAĐU ALBANKU: Išao 3 puta u Albaniju, ispunio USLOVE, jednu stvar PREĆUTAO (FOTO)

Raspitivao se duže vreme, išao nekoliko puta na Skadar, ali svi su tražili po 3- 4.000 eura da mu dovedu ženu…

ISTANBUL:Regija, Zanimljivosti, Vijesti…petak, 21.12. 2018…22: 39… OŽENIO 20 GODINA MLAĐU ALBANKU: Išao 3 puta u Albaniju, ispunio USLOVE, jednu stvar PREĆUTAO (FOTO)

Marko Milutinović iz sela Drežnik kod Užica godinama je tražio ženu sa kojom bi stupio u brak, ali kako su godine prolazile, žene ni na vidiku, odlučio da oženi Albanku.

Onda je uz pomoć snajke, koja je imala rodbinske veze u Albaniji, upoznao dvadestrogodišnju Manjolu. Iako je skoro dvije decenije mlađa od njega, ml-ada Albanka je već pet godina u braku sa Markom, imaju četvorogodišnju ćerku Saru, a uskoro će dobiti i sina.

A kako je Marko otišao na Skadar, kakvi običaji dole vladaju, šta mladože-nja mora da ispuni da bi “kupio” Albanku i zašto se mladi kupuje zlatan lanac, prsten i odijelo ispričao je Marko:

– Išao sam nekoliko puta na Skadar, gledao djevojke, nijedna me nije priv-lačila, pa su me pitali kakvu ženu tražim. Ja nisam tražio ženu za provod, već za brak. Imao sam 46 godina kada sam upoznao Manjolu, ali žena koja je prevodila na albanski, rekla je da imam 36 godina. Srećom izgledam mlađe, pa su oni lako poverovali u to…

– Manjola je tek poslije tri mjeseca, kada smo već uveliko živjeli zajedno u mom pasošu videla da sam ’66 godište, a ne ’76. Pa je tada zvala majku i rekla “A, majka, on ima 46 godina, može otac da mi bude” – priča kroz osmjeh Marko početak njegovog života sa Albankom.

– Međutim, Manjola je to brzo prevazišla, godine nisu bitne kada se neko lijepo slaže. Kroz tri mjeseca je naučila jezik, lijepo se uklopila, dobra je sa ljudima u selu i ja sam jako zadovoljan – kaže Užičanin.

Marko dodaje da ljudi kada su čuli da se oženio Albankom, rekli su “pa, eto zašto, baš Albanka”, kružile su priče od “uva do uva”, ali se sve poslije smi-rilo. U selima su uglavnom stariji ljudi, a oni muškarci koji su ostali neože-njeni, teško nalaze ženu koja hoće da živi na selu. Za Albanku se teško odlu-čuju, prvo zbog nacionalnosti, a drugo zbog novca koji daju onome ko mu nađe ženu.

– U Albaniju odlaziš tri puta, prvi put kada se upoznate. Ako se svidite jedno drugom, onda zakazujete kada će biti sledeći susret. Prilikom drugog susr-eta, dođete u njenu kuću na kafu, ispod šolje ostavljate 50 eura, takav je albanski običaj, to uzima majka buduće supruge.

– Onda odlaziš u grad sa njom, njenom majkom i prevodiocem. Tu kupuješ odijelo mladi, zlatan lanac i prsten (jer je to takođe njihov običaj), kasnije se vraćate kući na ručak, i poslije toga možete da idete – priča Marko o običaji-ma Albanaca.

– Tokom trećeg sureta se pravi svadba, u njihovom restoranu. Albanci insi-stiraju na tome. Na njihovim svadbama nema klasičnog kola i trubača, kao na srpskim svadbama, a mladoženja kupuje vkenčanicu.

Marko kaže da su Albanke jednostavne žene, vole iste stvari kao naše žene, a onima koji kažu da im je skupo vijenčavanje sa njima, Marko poručuje da su “skupe” i naše djevojke, kao i da su Albanke dosta skromnije…

– Ima tih situacija, ali uglavnom kada ideš preko agencije.Znam čovjeka koji je otišao tako, kupio djevojku za 4.000 eura. Bila je tu nekoliko dana, otišla za Skadar, navodno po neke papire i više se nikad nije vratila.

Cijena ide od 3 do 5.000 eura, a kako ćeš da prođeš zavisi od tebe samog. Ima muškaraca koji kažu “nađi mi ženu, ne pitam za cjenu”, voze kola, imaju dobru kuću – oni naravno plate papreno. Te hiljade eura ne idu porodicama tih duevojaka, kako mnogi misle već ovim posrednicima koji ti nađu suprugu…

– Problem sa Albankama je što ljudi misle da može bilo ko da ih oženi. Tako mi se javljaju muškarci od preko 60 godina, traže da im nađem ženu, da ne budu sami. Kome da ponudim penzionera, neće ni one sa svakakvim muš-karcima – zaključuje Marko.

(iBalkan.net/Izvor: Telegraf)