ŠEFKA BEGOVIĆ- LIČINA- ODLOMAK IZ PRIČE ” EDEPSUZ”

..-Babooo, majkooo, da vidite šta su nam sile i ljepote snaha i Lato nakupovali. Babo, tebe, Allaha mi, najviše kupili. Veli snaha, tebe je najviše zahajala. Kad pomene, papa, ona turi ruku ode na srce, jes svega mi.

-Ada, ona futa, k'o maksum, nije alnaisala što je on rezilio i čavat'o. Uz'o tuđinku na zub brez ni te ni ove, pa da je mogo saplais'o bi je. Nit mu je šta činela, nit mu šta pojela, ni raskućila, al’, on je od poćetka na nju kidisav'o. Lele majki, od njegova tersaluka o'de him ne pristadoše gosti, k'o da him je ovo tuđa kuća, a jok, njihna.

-E, haj Ufka, hamni još koju, ako smiješ? Deder, samo da čunem! Niti sam joj šta hile čineo, ni zadijevo. Ter'o sam je da jede obaruše, al’, ona nehće naše jemeke, no haje da kljuca one njejne spice iz fitilja. Branio him nisam ništa, sem da mi kidaju one ružice iz čičekluka što joj je Lato nosio za doručak na tablju. Donosio sam o'de idare k'o svakad i žalio him nisam ništa. E, nisam se umiljav'o k'o ti, nit’ sam zorom plak'o za njejzin slomljen nokat, nit pižio za ono njeno pahče, nit’ umijem marifetluke one što donijela ozdolj sa Kanare, to priznajem. A, Ulfethanko, lako ti se bilo pravit se džomert i snahu mahat mahramom, sa mojija leđa.

-Papa, mon sherie, papa, je temme beaocoup.

-Ramka, šta hoće Selima, vidi?

-Selin ti veli: “ Babo, dragi moj, babo, ja te mlogo volim“.

„Kukavac šta ću sad? Da l’ su joj sve što sam reknuo, drugčije tumačili Lato i Ramka? Bezbeli jesu, čim me snaha ovako haje i kimeti. Haj, šta mi je sile i robe nakupovala, Allahu mili! Ovako se nisam obuk'o ni kad sam se ženio. Dva nova glanc ćulaha, fes sa puhćulom, francuzicu, paltu, pantolje, kondure, nekol'ko prhetnija ćamašira. Šućur što mi nije kupila ona na ružice k'o njen. Morebit Ufi jes, ko će mu znat, ona njejnu bohču odma skrajnu i zapelja neđe. Ako joj bide uzela onakav šamatali k'o njezin, e, valha, kad mi panu šaka, iskomataću hi na krlju, da vrijedu oku zlata, besu joj dajem.

-Majko, babo, jope snaha plače.

-Plače moja Selin, ž'o što odavle ide, sve vas je zahajala, a baba najviše. Još mi veli, da vam pratimo pare za puta i da nam na jesen dođete u Paris. Mlogo bi joj bilo milo.

„Ufka se podsmehkuje, sladi mi se što se sad sramim i vidim ja, kaskaniše što mene Selima više haje. Baljezg'o jesam svašta, al’ šućur, što Selima nije oporavila ova naš govor. Da je razumela, sad bi Sait žif u zemlju propado. A miljetki, Ulfetici, ovu ću kidanciju, sve po redu naplatit, sem Sait ne umre.“

Autor: Šefka Begović Ličina

Na naslovnoj slici: Hadžija Džabija

http://ibalkan.net