Sjaj i sjenke nad Pešterom

Čuda se i dalje događaju. Sujeverni Pešterci, što više veruju, više im se čuda dešavaju.

I ne napuštaju ih, poput mladeža na koži, sjaj i senke na krovu Balkana.

Jedno od najprijatnijih književnih iznenađenja je monografija Knjiga o Zuku, u kojoj je grupa autora i savremenika oživela sećanja, na jednog od nezaboravnih prosvetara, pristalicu nepisanog zakona da „ljudi žive po delima, a ne po idejama, ali čovek razumom, može nadoknaditi izostanak obrazovanja“.

Glad nema očiju.

Na Pešterskoj visoravni, gde je hrabrost doći i ostati, priroda je oduvek surova, ali su ljudi mogući.

Ilustruje to životopis Zuka Ademovića, plemenitog pedagoga, inteligentnog vizionara i markantnog dobronamernika, čiji su lik i delo tetovirani u zavičajnoj poruci da je „sandžačka nostalgija neizlečiva bolest. Ona je povredila više duša, nego svi ratovi zajedno“.

Sandžaklije ne mogu da sakriju tugu i ljubav.

Izuzetak nije bio ni gorostasni Zuko.

Urođenih manira i prirodne vedrine, dominirao je markantnim izgledom, u saglasnosti sa snagom duha.

Od prvog koraka, u rodnom Delimeđu, nezvaničnom centru petougla, koji satelitski mapiraju Čarovina, Pružanj, Melaje, Čukote i Noćaje, iako udaljen od istinskih metropola nekoliko svetlosnih godina i duže, pri svakom odlasku iz tutinskog kraja, jedva je čekao da se vrati u zavičaj.

Da, svojim učenicima, nesebično prenosi znanje, za životno zvanje. Očima koje su u drugom budile usnulo dete: „Ljudi su prvo bili braća, pa tek kasnije postali neko i nešto…“

Zuko Ademović je sinonim mudrosti i glasnik promena. Ali, spontane doze šarma i ljudskosti.

Đačku pamet je prepoznavao u običnim momentima nadahnuća. Ubeđen da je obrazovanje kao jednoćelijski organizam.

Razmnožava se deobom i prima kao majčino mleko. Nije onda neobično, što je horizonte razboritosti i strpljenja (po)tražio, kad su bili bezlični i sebi slični. Poput, bezbroj prestižnih nagrada, koje su obeležile kratku, ali bogatu karijeru.

Neumitno, kao pešterski izlazak sunca. Ispraćen kao jugoslovenska fudbalska reprezentacija u Urugvaj ili kao radnički bataljon na Kadinjaču.

Dovoljno da se grupa autora priseti njegove afirmacije institucija, u krajoliku kao u bajci. Istovremeno, ukleto i čarobno mesto, otkucaji srca najjače se čuju u Koštan polju. Ljudi susreću sa istinom i ogledaju u njoj.

Kao Zuko, u monografiji. Nezaboravne emocije, upečatljivo su notirali njegovi životni saputnici prof. dr Ramo Kurtanović, prof. mr Fehim Ličina, prof. Muradija Tahirović, pesnik Ramiz Nani Šaćirović, prof. Šato Ajdarpašić, ginekolog-akušer dr Nuradin Ašćerić, prof. Hajrudin Hrković i prof. mr prozaista Avdulah Ramčilović.

„Odan porodici, kolektivu, zavičaju, domovini, hrabar u odlukama i postupcima. Zračio je osobinama, ponašanjem i radom prisvojio ljubav i podršku širom Balkana“, apostrofirao je Ramčilović.

Istomišljenici Zuka Ademovića idu dalje. U životu autsajdera, koji ne moraju da žive, ali moraju da se bore. Budućnost stvaraju Zukovi snovi…

autor monografije: Esad Kučević

izvor: danas.rs