MOLITVA ZA VESNU BRATIĆ…

Ako smo ljudi, pomoći ćemo, nećemo suditi. Tako nam nalaže i Sveto pismo. A sve je ovih dana u znaku religije. Dobro, parareligije i paracrkve. Svejedno. Ako smo ljudi, pokušaćemo da razumijemo. Demoni su danas njeni, a već śutra mogu biti naši. Pomolimo se za Vesnu Bratić. Nađimo joj se. Ljubimo bližnjeg svog, tj. Vesnu, i učnimo sve da joj olakšamo.

Ne upirite prst u jagnje Božije, kako je potčinjeni osloviše. Izvedimo jagnje na pravi put. Pomozimo slabima. Ko tebe kamenom, ti njega hljebom. Ko tebe mržnjom, ti njega državljanstvom, tako nekako bi glasio slobodan prijevod ove biblijske mudrosti. Tako nekako je decenijama činio prethodni režim. U skladu s jevanđeljem.

Valjda je uslov za crnogorsko državljanstvo bila neizmjerna mržnja prema Crnoj Gori. I da se ne lažemo: nije Vesna Bratić izuzetak, ona je pravilo. Ne zna se broj svim onim Vesnama i Dobričanima koje je prošla vlast zbrinula i ninala, pojala im uspavanke za laku noć i čuvala njihov miran san.

A kada su se 30. avgusta 2020. spavači konačno probudili, onda su njihovi dobročinitelji osvanuli kao zlikovci, mučitelji i tamničari srpskog roda. Onog roda koji Boga spoznaje s početkom takozvanih litija, a člansku kartu bivše vlasti mijenja džepnim izdanjem Novog zavjeta. U zemlji u kojoj su ministri kadri i život položiti za svoje radno mjesto, nije nikakvo čudo ni jedna Vesna Bratić.

Vesna je posljedica. Nikako uzrok. Vesna je imaginacija Karla Kolodija minulog režima. Pinokio koji se odmetnuo, ali ga njegov tvorac ne uspijeva stići i izbaviti iz lošeg društva.

Doći će dan kada ćemo pitati Vesninog Đepeta: Kako je i čime Vesna Bratić zaslužila državljanstvo Crne Gore? I da se ne lažemo – Vesna Bratić je dio problema, i to manji, ako mene pitate. Svi oni, a ne zna im se broj, koji aplaudiraju njenim uličnim izlivima mržnje su mnogo veći problem od nje same.

Ko bi bio austrijski kaplar bez rulje koja ga slijedi? S ruljom živimo, i rulja živi s nama. Oni su među nama, uprkos našem višedecenijskom sljepilu. Govor mržnje nema svoju svrhu ukoliko uši odbijaju da ga čuju, a dlanovi da ga bodre. Priznaćete – i ušiju i dlanova je u ovoj zemlji napretek. A zbog kovida19 i čulo mirisa se sasvim izgubilo te nam se često od sumpora učini tamjan, i obrnuto.

autor: ĐORĐE ŠĆEPOVIĆ

izvor analitika.me