BEZ TURSKIH DŽAMIJA, ILI ĆE BITI KRVİ???

https://pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js (adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});


PRIŠTINA – Prištini je potrebna nova džamija, ali pokušaji Turske da se investicijama i podrškom dodvori Kosovu izazivaju zabrinutost, piše britanski „Gardijan”.

Prošlo je šest godina otkako su islamski lideri i zvaničnici kosovske vlade položili kamen temeljac nove centralne džamije u Prištini, kamenu ploču skrivenu ispod korova na parkingu. Na ploči su ispisane pretnje smrću glavnom kosovskom muftiji i poruka „Bez turskih džamija, ili će biti krvi”.

„Gardijan” navodi da se otvorila polemika oko dizajna, uključujući odbaci-vanje planova koje su izradili uvaženi arhitekti, među kojima Zaha Hadid, u korist glomazne kopije bezbroj džamija u otomanskom stilu.

Međutim, sada izgleda da će dio grada Dardanija konačno dobiti svoju novu džamiju, koja je poklon Turske Kosovu, a gradnja bi trebalo da počne na proljeće.

Neki vodeći muslimaski verski poglavari na Kosovu kažu da desetine džam-ija koje su uništene još nisu obnovljene, navodi britanski dnevnik.

„U Evropi nemaju jedno selo bez crkve, a ovdje na Kosovu ima najmanje 50 sela bez džamije”, kaže glavni muftija Naim Ternava.

Tokom islamskih praznika, dešava se da ne mogu svi vernici da stanu u Carsku džamiju izgrađenu 1461. godine. Ternava je zatečen užarenom raspravom oko nove džamije, jer smatra da je to praktična potreba, „za obožavanje Boga, i ništa drugo”.

„Gardijan” ističe da se Kosovo još bori za svoje mesto u nemirnom delu Evrope usled loših ekonomskih izgleda. „Ovoj mladoj državi je potrebno što više prijatelja, a Turska, koja čvrsto zagovara njeno međunarodno prizna-nje i eventualno članstvo u NATO i EU, je jedan od udvarača.”

U članku se podseća da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan 2013. godine, prilikom posete Kosovu poručio: „Turska je Kosovo, Kosovo je Turska”.

Te reči odzvanjaju u Turskoj, čija se nametljiva spoljna politika karakteriše kao „neo-otomanizam”, dodaje „Gardijan”.

Kada je nekadašnji gradonačelnik Prištine Isa Mustafa položio kamen temeljac za novu džamiju, lokalna samouprava je već bila donirala zemlj-ište. Mustafa je postao premijer Kosova, i na toj funkciji je bio do prošle godine, ali džamija nije izgrađena. Islamska zajednica u gradu tvrdi da je trebalo puno vremena da se izabere pobjednički dizajn i da se osigura da će se uklopiti u ambijent. Vlasti u Prištini su odugovlačile sa odobravanjem džamije, i ove godine su konačno dale zeleno svetlo.

Čitaj još:   KRAJ ŠKOLE: Uhapšeno 13 Maturanata u Zagrebu, Hitna pomoć intervenisala 11 puta

Protivljenje izgradnji novih džamija širom Evrope je, navodi „Gardijan”, ukorenjeno u strahu od islama, ali, kako je ovdje stanovništvo većinski muslimansko, otpor novoj džamiji i Prištini se ne uklapa u taj trend.

Neki žitelji negoduju zbog onoga što vide kao simbol dominirajućeg uticaja Turske, dok drugi zaziru od povratka vere u sekularni, postsocijalistički javni prostor.

Pojedini kosovski muslimani su ogorčeni, i protestovali su zbog nedostatka prostora gde bi mogli ići na molitvu. Oni smatraju da se radi o dvostrukim aršinima, s obzirom na to da je velika katolička katedrala izgrađena bez problema 2007, iako hrišćani čine samo tri odsto stanovništva Kosova.

„Gardijan” piše da Priština nije jedini grad na Kosovu u kojem je Turska finansirala izgradnju džamija. U Mitrovici, podseća se, sukobi 2000-ih su doveli do podele grada na južni (albanski i muslimanski) i severni (srpski i pravoslavni) deo. Manji severni deo ima srpski identitet, sa novom pravoslavnom crkvom i često fotografisanim muralom koji poručuje: „Kosovo je Srbija, Krim je Rusija”.

U većem, južnom delu grada, vijore se albanske zastave i izgrađeni su spomenici borcima Oslobodilačke vojske Kosova, kao i najveća džamija na Kosovu, koja je otvorena 2014. i nazvana po istanbulskoj opštini Bajrampa-ša, koja je finansirala izgradnju. Britanski list njenu unutrašnjost opisuje kao „razmetljivo otomansku” i dodaje da u gradu ranije nije postojala takva džamija. Između 100 i 200 ih je uništeno na Kosovu tokom rata u mnoge su bile jednostavnog dizajna. Za muslimane, mitrovačka džamija je simbol iskupljenja, ako ne i pomirenja, dodaje britanski list.

U Prištini postoji osjećaj da je Turska iskoristila nezainteresovanost Zapada da bi proširila uticaj na oblast koju Ankara tretira kao deo svog dvorišta, navodi „Gardijan”.

„Spoljni akteri ovdje imaju interes da sukob na Kosovu učine verskim a ne političkim”, kaže Džabir Hamiti, profesor islamskih studija sa Univerziteta u Prištini.

Čitaj još:   KOSOVSKA POLICIJA ZABRANILI ULAZ NA KOSOVO DJEČACIMA KK ''RAS'' iz NOVOG PAZARA

„Na primer, Milošević je igrao na kartu evropske islamofobije i straha od ekstremizma kako bi oduzeo legitimitet našoj borbi za nezavisnost.”

Hamiti kaže i da se ljudi pitaju zašto zapadni investitori ne dolaze ovamo. „Da li je to zato što smo muslimani? Osjećaj je da jedina otvorena vrata za nas vode u Tursku, a neki ne žele da prođu kroz njih,” zaključuje on.

Izabrana samo kopija otomanske građevine

Među najglasnijim protivnicima projekta su lokalne arhitekte. Iako je na javnom tenderu naglašena potreba za originalnom građevinom, odabrani dizajn je klasičan osmanski. Projekat nadgleda turska Direkcija za verske poslove Dijanet, koja je poslednjih godina izgradila na desetine džamija širom islamskog sveta, što neki vide kao ključni instrument Turske za širenje uticaja.

U Dijanetu kažu da će džamija u Prištini biti izgrađena po uzoru na čuvenu Selimija džamiju iz 16. veka u Edirnu, na severozapadu Turske. Ukratko, dodaje „Gardijan”, nova prištinska džamija će ličiti na stotine drugih izgrađenih širom Balkana pod turskom vlašću, samo će biti puno veća.

„Više od 30 projekata je podneseno samo nekoliko meseci nakon što je 2012. godine raspisan konkurs. Čak je i Zaha Hadid predložila dizajn”, kaže arh-itekta Arber Sadiki.

„Pre nego što je konkurs završen, počeli su da se pojavljuju intervjui u štampi u kojima je muftija opisao kako će izgledati nova džamija,” dodao je.

Sadiki kaže da je izabrana kopija otomanske džamije i da je odluka više pol-itička nego arhitektonska.

„Znam neverovatne arhitekte koji rade na savremenim džamijama u Turs-koj. Zašto ne može i Priština da dobije nešto slično?”


Vijesti/ndertimi.info

https://pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js (adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Komentariši