Šefka Begović Ličina- TI SI ZA MUŠTULUK

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Prije nekoliko desetina godina, žene iz mog sokaka otišle kod Haziraginice na slatku što je kupila kredenac. Čim su se zasjele na minder, ona pristavi u đugum vodu za čaj da pomalo viruka dok one popiju kahvu. Žene utatrele u kredenac koji samo što ne ” zbori” Haziraginica ga učekrčila sa heklanim salatama uvijenim oko svake čaše i šolje, pa ko da je staklo puno behara. Na kredenac poredala one kutije po veličini što je na njima slika kuhara sa kutlačom i dugačkom kapom. U jednu kutiju stavila kocku, u drugu pirinač, u treću so, u četvrtu kahvu a u onu najmanju al boju, a dužinom cijelog kredenca dubela je razvučena čipka.
Da bi pokazala ženama kako je učekrčila kredenac, Haziraginica svaki čas otvara i zatvara kanate. Uštirkane salate i šustiklice pri svakom zamahu njene ruke škrguću ko da su žive. 


” Valha je ljepši Nusin krednac no ova Đuzin”-šapnu Asimaginica ženi do sebe.
” Šuti, čuće te, pa ćeš bit hor…” – opomenu je kona.
” Valha ti, Đuzo, ova kredenac pripsan ka devojka. U zdravlju sa njim da se služite. Sahi ljepši do sad videla nisam” – Hilmibegovica dobaci.
” Da Bog da i ti brzih dana da nabaviš. Samo ovakija više nema. Ovo je bio zadnji”- Haziraginica maha glavom.
“Ada, pa imaće ljepšija i modernija. Eneh, sve ima ljepše od ljepšeg!” – brecnu joj se Husovica.
” Kupi ga ti Pembo, pa kakav bio, sam da ne redaš one srče po stalaži…” 
Čim su žene popile kahvu, Haziraginica polako iz onih heklanih i uštirkanih salata( koje su meni lično bile dogruhle, jer sam ih samo ja peglala) izvadi čaj srče sa onim sjajnim prstenom pri vrhu.
Poredanim na tablju nali čaj, doturi po kašičicu toza i prinese ženama.
Naša kona Šabanaginica je bila jedna mirna i mudra žena, Slušajući žene, ona je polahko vrtjela kašičicom po dnu srče. Odjednom joj se učini da nešto ima na dnu. Ona ponovo zavrtje sa kašičicom i malo bolje osmotri. U prvi mah joj se učini da je pramen kos, pa kad nešto zazveča, ona se ukipi i nekako uplašeno poglednu Haziraginicu, koja primjeti njenu zbunjenost.
-Šabanaginice, šta je što ne piješ čaj?
-Ada, jaaa… pijem hladannn- promuca Šabanaginica i nesvjesno zavrtje kačičom koja ponovo zazveča.
Haziraginica joj se primače, a ova ustuknu da bi prikrila sadržaj.
-Da vidim šta se to crni na dno, da vidim… Haziraginica joj istrže srču iz ruku.
-Nije ništa, nije,,, Zar toz zveči…
-A, stakferullah, to su mi ključići od Haziraginog čekmedžeta đe drži duhan…. Hej od sabaha kako se digo iz dušeka saplais'o me da mu hi nađem, a ja smetnula da sam ih zapeljala u čaj srču. Ada nisam ih mogla ni videt od ovija hićmeta i salata… Hej, dina mi, ti si Šabanaginice za muštuluk. Da hi ne nađoh, medeta mi od onoga tersaća ne bi imalo. Zaprijetio mi je da mu hi stvorim kako mi glava zna, ada da hi rodim ako treba, sam da čekmedžetu ne razvaljuje bravicu. Ostala mu uspomena od baba, pa mu žo da je pošteti. Igbal te je imo u kutiju duhana za danas, a ja bi, duše mi, od njegove huje dosle bila teslim…

Čitaj još:   Šefka Begović Ličina: FIKNU MI PAMET

Autor: Šefka Begović Ličina

http://ibalkan.net

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *