Kako kasne večere utiču na vaš i naš organizam…

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Odnos hormona gladi i sitosti, grelina i leptina, takođe se menja pod uticajem stresa, ovaj hormonalni disbalans remeti san…

ISTANBUL: Regija, Recepti, Zanimljivosti, vijesti, četvrtak, 22. 08 .2019… 22: 57…  Kako kasne večere utiču na vaš i naš organizam…

PROVJERAVALI SMO DA NAM SE Često, čini, dolazimo u iskušenje da u kasnim večernjim časovima posegnemo za vratima od frižidera i počastimo sebe ukusnom i ne baš tako zdravom večerom…

Healthy Foods

Posezanje za hranom u kasnim večernjim časovima je posledica stresa, koji pokreće niz patoloških promJena u organizmu. Patološki procesi ometaju lučenje hormona koji regulišu osjećaj gladi, ali i rad metabolizma.

Kada se hormonalni balans poremeti, mijenja se bioritam cijelog organizma. Poremećajem lučenja kortizola i insulina, dolazi do smanjenog lučenja dva hormona sreće, dopamina i serotonina.

Odnos hormona gladi i sitosti, grelina i leptina, takođe se mijenja pod uticajem stresa.Ovaj hormonalni disbalans remeti san, ali i potrebe za hranom u kasnim večernjim satima, što na duže staze dovodi do poremećaja metabolizma i povećane gojaznosti.

Čitaj još:   SENAD Hadžifejzović Kolindi: Srbija od Niša do Drniša, BOSNA od Vrsara do PAZARA

Potreba za kasnim obrokom najčešće se javlja kod ženskih osoba, izloženih prevelikom stresu. Takođe, potreba za kasnim obrocima, može se javiti i kao posledica različitih dijeta, koje podrazumjevaju izgladnjivanje tokom dana, usled čega je organizam izmoren i osjeća potrebu za hranom u kasnim večernjim satima.

Simptomi uključuju nagle promene raspoloženja, unošenje  više od25% potrebnih dnevnih kalorija prilikom večernjeg obroka, odsustvo apetite ujutru. Glavni pokazatelj ovih poremećaja u ishrani je činjenica da jedete iz dosade, bez užitka u hrani, nedostatak osjećaja sitosti i pojačana potreba za slatkišima.

Ako poremećaj ishrane nije posledica zdravstvenog stanja, već načina života, uz promjenu režima ishrane i usvajanje nekoliko zdravih navika, upornošću i trudom, jednostavno ćete promeniti životni stil i prestati da uživate u kasnim večerama.

Čitaj još:   ODLUKA WHO Svjetske zdravstvene organizacije: Proglašena pandemija koronavirusa... (foto i video)

Da biste ovo postigli, najbitnije je da tokom dana jedete zdrave i kvalitetne obroke, bogate svim nutritijentima, neophodnim za funkcionisanje organizma. U tom smislu, najkaloričniji obrok trebalo bi da bude doručak, dok bi za večeru trebalo jesti proteine i malo kuhanog povrća, sa minimalnim procentom zdravih masti.

Zaboravite na ono pravilo da nakon 18h ne bi trebalo da jedete, jer ćete se na taj način dodatno izgladneti. Bitno je da poslednji obrok bude 4 sata pred odlazak na spavanje. Uz to, poštujte pravilo 5 obroka, koji se sastoje od 3 glavna obroka i dve užine.

Da biste se otarasili ove loše navike, važno je da osluškujete svoj organizam, usvojite pomenute zdrave navike i sami izgradite pravilan bioritam

http://iBalkan.net

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *