SMOČANI KAČAMAK- Tradicionalno crnogorsko jelo- Mora da se “bije” ČAK 365 PUTA! (foto, video)

Tradicionalno crnogorsko jelo, veoma hranljivo i ukusno, ali i kalorično. Jelo koje obavezno morate probati kad se nađete u Crnoj Gori. Važi pravilo da nema dobrog kačamaka dok se domaćica ne preznoji dok ga kuha. Osim brašna, krompira, sira i kajmaka, za pripremu kačamaka treba vam drveni kačamar kojim ćete ga tući. Tradicionalni štos je da ga udarite 365 puta!

Na sjeveru Crne Gore svako sprema svoj kačamak onako kako on hoće. Sa više ili manje kajmaka, najbolje starog “skorupa” i punomasnim sirom. To je tučeni ili smočani kačamak i nije ga lako spremiti.

Treba vam za njega drveni kačamar kojim ćete ga tući, koji izgleda kao omanja bejzbol palica, sa povijenom drškom. Ako nemate kačamar, probajte sa većom drvenom varjačom ili nečim sličnim čime možete udarati kačamak po dnu šerpe.

Smok, odakle i vodi ime za smočani kačamak, pravi se od punomasnog sira i kajmaka, najbolje starog skorupa. Tajna najboljeg smočanog kačamaka je u kolašinskom lisnatom siru, koji se ‘lista kao knjiga’, a dobija se samo od mlijeka u određeno doba godine jer zavisi od ispaše sa okolnih planina, prije svega Sinjajevine. 

Kolašinski kačamak pravi se od brašna, krompira i bijelog mrsa. Služi se za doručak ili ručak, uz dodatak kiselog mlijeka.

Neki ga zato zovu smočani, a neki bijeni, jer se tokom pripreme udara posebnom drvenom  palicom kačamarom ili tucnjem.

Krompir oguliti, isjeći na manje komade i staviti da kuha u slanoj vodi, pri tome treba da je nešto više vode nego što je to uobičajeno za kuhanje krompira.

Kad je krompir gotovo skuhan, odlije se dio vode, ali se ne baca, pa se na površinu sipa kukuruzno brašno. Brašno se ne miješa i ne treba da potone, već se ostavi da ga “ključ” probije. Zajedno sa krompirom kuha se bar još 30 minuta dok se brašno zapari tj. skuha.

Kačamak onda treba “utući”, a za to se koristi kačamar, ako ga nemate možete koristiti i dobru drvenu varjaču. Za kačamak važi pravilo, nema dobrog kačamaka dok se domaćica, ili još bolje domaćin, dobro ne umore.

Kačamak se mora dobro utući na tihoj vatri, i obrtati kako bi se od krompira i brašna dobila homogena masa, a ako je pregust, može se dodati pomalo one vode koju smo odvojili nakon kuhanja krompira.

Tuče se koliko čovjek ima snage, a da ne ostane ni grudvica krompira. Tradicionalni štos je da ga udarite 365 puta. Naravno, to zavisi od količine krompira. Kad ste dobili masu bez ijedne gromuljice, i kada kačamak možete ucjelo okrenuti u šerpi, spreman je za smok.

Smok od punomasnog sira i kajmaka se sprema u zasebnoj posudi tako što se na vatri istopi, a previjani sir se dodaje na kraju, jer se pri topljenju razvlači ‘kao žvaka’. 

Kada je smok rastopljen u njega se kašikom dodaju takozvane ‘guke’ kačamaka i polako sjedinjuje miješajući. Ako koristite stari masni sir i kajmak, toliko će se rastopiti da mu “traga nećete viđeti”.

I na kraju topli kačamak poslužiti uz domaće kiselo mleko, pršut i turšiju. I uživajte!

Tradicionalni smočani kačamak je izuzetno jak, pa nije uzalud bio jedini obrok u danu, a posebno je spreman prilikom teških seoskih radova, poput kosidbe. 

Ova kalorijska bomba nekada je bila servirana na sirotinjskim gorštačkim trpezama, otkako je krompir u Crnu Goru donio vladika Petar Prvi Petrović Njegoš poslije putovanja u Rusiju i Trst 1786. godine.

Danas je kačamak poslastica za turiste, koji uživaju u topljenom siru koji se razvlači u tanjiru.

izvor: agencije