Milutin L. Cerović: Nagrade za anticrnogorstvo… (foto, video)

U poslednjih nekoliko godina, nagrade u Crnoj Gori dodeljuju se kandidatima koji tokom karijere uspešno pokažu– ne ljubav prema državi– već netrpeljivost prema svemu što je crnogorsko. Idealan dobitnik ne priznaje ni crnogorsku naciju, ni njen jezik, ni istoriju.

U savremenoj Srbiji, nagradu više ne dobija najbolji naučnik, umetnik, lekar ili pisac. Ne, danas priznanja odlaze onome ko je veći poltron, ko je glasniji bot, ko veštije izgovara floskule u slavu aktuelne vlasti – ili, kako je sada moderno reći, ko je odaniji “ćacista”.

Piše: Milutin L. Cerović

U poslednjoj deceniji, postalo je očigledno da su kriterijumi za dodelu nagrada i priznanja u Srbiji i Crnoj Gori potpuno obesmišljeni. Toliko su izopačeni, da ozbiljna bolest mozga izgleda kao bezazlena igra u poređenju sa obrazloženjima na osnovu kojih se dodeljuju ta priznanja.

U prevodu: što si veća ulizica, što se više neprimereno dodvoravaš moćnicima, to su ti veće šanse da dobiješ neko od državnih ili “kulturnih” priznanja. Nije bitno da li si zaista uspešan – dovoljno je da budeš lojalan, da pokazuješ slepu odanost i spremnost da poniziš sebe zarad simboličnog ordena.

Ova farsa ide toliko daleko da Srbija neretko nagrađuje pojedince iz drugih država – naročito iz Crne Gore.

I naravno, takva priznanja nikad ne idu onima koji poštuju crnogorski identitet. Naprotiv. Da bi neko iz Crne Gore bio nagrađen iz Beograda, mora da iskreno prezire sve što je crnogorsko – ne samo deklarativno, već i delima: ponižavanjem simbola, osporavanjem jezika, razaranjem institucija…

U tim prilikama dodeljuje se i takozvani „srpski mač“ – simbolički alat za „sečenje“ svega što se još drži crnogorskim i slobodnim.

Jedno je sigurno: kada neko iz Beograda nagradi pojedinca ili organizaciju iz Crne Gore, gotovo bez izuzetka reč je o osobi koja je prepoznata kao neprijatelj same ideje crnogorske državnosti. Tu nema dileme.

A kako izgleda kada Crna Gora, pod trenutnom vlašću, dodeljuje svoje „prestižne“ nagrade?

U poslednjih nekoliko godina, nagrade u Crnoj Gori dodeljuju se kandidatima koji tokom karijere uspešno pokažu – ne ljubav prema državi – već netrpeljivost prema svemu što je crnogorsko. Idealan dobitnik ne priznaje ni crnogorsku naciju, ni njen jezik, ni istoriju.

Upravo to smo gledali ove godine, kada su dva lica – poznata po otvorenom anticrnogorstvu – dobila Trinaestojulsku nagradu, najviše državno priznanje. Da bi skandal bio potpun, jedan od kandidata koji je nagradu zaista zaslužio svojim umetničkim dostignućima – javno ju je odbio, ne želeći da je deli sa ljudima čiji su stavovi direktno u suprotnosti sa vrednostima koje ta nagrada treba da simbolizuje.

Zašto su onda takvi ljudi nagrađeni?

Zato što je cilj bio jasan: poniziti ideju Trinaestog jula, dana ustanka protiv fašizma, i izokrenuti njegovu simboliku – tako što se nagrada dodeljuje naslednicima onih protiv kojih je taj ustanak bio podignut. Da se velikosrpska ideologija predstavi kao “oslobodilačka”, a borba za crnogorski identitet kao “izdajnička”.

Dakle, ista ideološka matrica upravlja dodelom nagrada i u Srbiji i u Crnoj Gori. Cilj nije da se nagrade najbolji, već najlojalniji. Najposlušniji. Najpodobniji za ponižavanje svega što simbolizuje slobodnu, dostojanstvenu i građanski orijentisanu Crnu Goru.

BONUS VIDEO: #INFO PLUS: #MILO KONTROLIŠE SUDIJE #MUŠTULUK MEDENICI BEZ NAGRADE

izvor aktuelno.me