ANDREJ Nikolaidis: Majka mu stara- Ko je mogao znati da vlast popova, četnika, staljinista i bulatovićevaca od Crne Gore neće napraviti liberalno-demokratski raj?

Jednom me je u Bečićima zaustavio policajac. Mislio sam da hoće da naplati kaznu. Umjesto toga, ubacio mi je u kola nekakvu konobaricu i zamolio da je povedem do Sutomora. Kao što rekoh: vozio sam, pušio, pio kafu i glasno slušao Gojiru. Saputnici se nisam obraćao: ljubazno sam je prepustio njenim mislima. Kad je u Sutomoru izašla iz kola, žena mi nije zahvalila: trčeći se udaljila od vozila koje je, iz nekog razloga, koji ću pripisati estetskoj uskogrudosti, očito smatrala mjestom u kojem je bila izložena nekoj vrsti mučenja.

Vozim, jedared, od Ulcinja ka Podgorici. Staro auto, ulcinjske tablice. Prođem kraj sportskih terena u Baru. Izađem iz kružnog toka, kad eno ti nekakva đečina – kraj osnovne, možda prvi srednje. Stoje kraj fast fooda i moljakaju da ih prevezem: smiješe se, srdačno mašu, rekao bi čovjek: a divne omladine.

Mak’se, časti ti.

Drugo: ja u kolima pijem kafu, pušim i slušam Gojiru. To je ovo:

Jednom me je u Bečićima zaustavio policajac. Mislio sam da hoće da naplati kaznu. Umjesto toga, ubacio mi je u kola nekakvu konobaricu i zamolio da je povedem do Sutomora. Kao što rekoh: vozio sam, pušio, pio kafu i glasno slušao Gojiru. Saputnici se nisam obraćao: ljubazno sam je prepustio njenim mislima. Kad je u Sutomoru izašla iz kola, žena mi nije zahvalila: trčeći se udaljila od vozila koje je, iz nekog razloga, koji ću pripisati estetskoj uskogrudosti, očito smatrala mjestom u kojem je bila izložena nekoj vrsti mučenja.

Prvo. Ne stajem stoperima ne samo zato što druge čuvam od sebe, nego i zato što sebe čuvam od drugih, dakle zato što slijedim nauk Marka Miljanova. Ljudi to ovdje pogrešno tumače kao mizantropiju. U vremenu društvenih mreža i svakodnevnog javnog samosramoćenja u kojem ljudi uživaju dok na internet vlastoručno postavljaju fotografije i zapise koji bi u starim dobrim vremenima bili teško kompromitujući materijal, samoća je prezrena i izložena osudi. Ja sam čovjek koji u kafanu ide da bi bio sam. Zato na kafu odlazim u sedam ujutro – tad nema ljudi. Ako tada – a nažalost i to se desi, jer ljudi su bestidni – neko sjedne za sto kraj moga, iako je kafana prazna i na raspolaganju ima sve stolove ovoga svijeta, uzmem kafu i cigare pa se premjestim na drugi kraj kafane, što dalje od njega/nje. Ako bih morao da biram između sifilisa i toga da dva sata kraj mene u automobilu sjedi neko koga ne poznajem, sa kim još moram da pričam, tražio bih dan-dva da o izboru dobro razmislim.

Znači, bilo je: đeco, vidimo se.

Omladina nije bila zadovoljna mojom odlukom da se naši putevi ne ukrste. Kada su shvatili da ih neću pokupiti, stali su vikati: govno šiptarsko, mrš smradu šiptarski…

Bila je to izlišna potvrda da sam bio u pravu što nisam stao. Drugo je bitno. Jedan od razloga zašto komunikaciju nalazim napornom i štetnom po zdravlje je količina hipokrizije koju ona podrazumijeva. Da ilustrujem: mogao sam pokupiti tu djecu. Nešto bismo pričali. Oni bi iznosili svoje glupave poglede na svijet koji će vremenom postati još gluplji. Ja bih pušio, klimao glavom i postavljao ona besmislena pitanja koja odrasli postavljaju djeci kada zapravo ne žele da razgovaraju sa njima, a prisiljeni su na to – dakle uvijek. Ono: „A kako je u školi“, „Ima li đevojaka“, blablabla… Onda bismo se rastali i oni bi možda rekli „hvala“. I svejedno bi mislili da sam govno šiptarsko. Jebeš to. Prestar sam za ta sranja.

Kao što ja znam šta su mislila ta djeca, tako svi znamo šta misle Front i Demokrate, a i komad PES-a. Hajde, ne zajebavajte: znate.

Kao što su to, kao i šta je SPC i šta su litije, znali medijski moguli, novinari, slobodni intelektualci i građanski aktivisti bez čije pomoći – jer je njihova uloga u mimikriji onoga što je u ulozi Levijatana zamijenilo DPS bila odlučujuća, presudna – ne bi bila moguća klerikalna kontrarevolucija 2020. Sad se žale: ko je mogao znati da će biti ovako? Je li, časti vam: ko je mogao znati da će partija četničkog vojvode i partija staljinista/bulatovićevaca/miloševićevaca predvođene crkvom koja diže spomenike koljačima sprovoditi svoju, a ne agendu građanskih „heroina i heroja otpora“? Ko to nije znao, taj ne samo da nije intelektualac, nego mu treba uzeti vozačku: levat ne zna da čita znakove kraj puta.

No ako insistirate… Evo, mi smo znali: da prostite, bilo nas je koji smo o tome pisali. Na šta je odgovor bio da radimo za organizovani kriminal. Od sredine devedesetih godina niti jedan pro/srpski medij u Crnoj Gori nije napisao pozitivnoga slova o meni. Samo brutalno pljuvanje, često i više puta nedjeljno – tako trideset godina. Šta mislite: ostavlja li to kakve posljedice, neđe?

Ovim hoću reći da vrlo dobro znam kako izgleda kad te mašina razvaljuje sa ciljem da te nema. Samo što ja znam i sljedeće: nikakve peticije, nikakvi javni apeli, nikakva pitijska saopštenja američke ambasade i Evropske komisije – ništa tu mašinu zaustaviti neće. Na kraju dana, kada su svi dali podršku, ti ostaješ sama/sam protiv destruktivne sile koja želi da te izbriše jer joj smetaš.

Elem: stali ste im, prebacili ste ih đe su krenuli – a krenuli su po vlast. Kad su to uzeli, kad im više niste trebali, jebali su vam mater šiptarsku – figurativno. Onda ste čuli što zapravo misle o vama.

Nije se zgorega podsjetiti da Levijatan 2020. nije imao većinu. Nije pobijedio na izborima. Na vlast je došao glasovima URA-e, što su podržao čuveni „kritički medij“ i građanski aktivisti.

OK, šta je bilo, bilo je. Da vidimo šta ćemo sad. A sad ćemo da trpimo nasilje koje će prerasti u teror.

Ovaj gadluk i nesojluk koji rade Demokrate, koji sa pozicije moći, kao grupa za samopomoć probranih frikova kojoj je Spajić, što je vjerovatno najgora stvar koju je uradio, dao potpunu kontrolu nad vojskom i policijom, dakle represivnim aparatom, vrše odmazdu nad svakim ko se usudi kritikovati ih, od Darka Ivanovića preko Tee Gorjanc – Prelević do Radosava Vrbice, za svoj račun, premda inteligentnije, jer imaju više pameti a manje frustracija od Demokrata, preko svojih medija odrađuje i Front.

Zašto tvrdim da neće biti bolje, nego gore? Zato što su Demokrate u svom ratu protiv kritičke javnosti zapravo u Zeitgeistu – jašu duh vremena.

Oni to rade slobodno i opušteno zato što tako radi i Trump. Liberalni konsenzus je mrtav, ako neko nije primijetio. „Slobodni intelektualci“, „kritički novinari“ i „građanski aktivisti“ više nisu bijeli međedi koje štite ambasade Kvinte, jer su presudni za diseminiranje njihove ideologije i ostvarenje njihovih političkih interesa. „Sloboda kritičkog govora“ će nestati kao što je nestao i „maligni ruski uticaj“. Retorika koja se koristi u – da ne bi bilo zabune – pravednoj i ispravnoj odbrani Tee Gorjanc Prelević jeblast from the past: to je govor prošlog vremena.

Napokon: je li IN4S bio razlog da njegov osnivač ne postane rektor? Jesu li Borba i IN4S bili razlog da Mandić ne uzme Skupštinu?

E, tako će i brutalni i bestidni napadi Demokrata na kritičare biti razlog da oni ne budu vlast. Taj film nećete gledati. Za te filmove nema više para.

Ove nećete srušiti liberalnom retorikom. Ove ta retorika zanima nešto manje no rezultat izbora, koji će uvijek biti sabrani i oduzeti tako da oni ostanu vlast.

Piše: Andrej Nikolaidis, kolumnista CdM-a

Izvor:CdM